Autor: Branislav Trudić

Poslednjih nekoliko godina, tačnije od 2012. počele su da se dešavaju Žive biblioteke širom Srbije. U početku ih je bilo samo nekoliko tokom godine u najvećim gradovima Srbije, a danas se organizuju i po 15 puta godišnje širom Srbije i u najrazličitijim zajednicama…

Živa biblioteka funkcioniše baš kao prava biblioteka, gde čitaoci i čitateljke dolaze da pozajme “knjigu” na određeno vreme. Međutim, knjige u Živoj biblioteci su ljudi, i knjige i čitaoci/teljke imaju priliku da uđu u pravi razgovor. Knjige u Živoj biblioteci su ljudi koji predstavljaju grupe koje su često meta predrasuda i stereotipa i koji su često žrtve diskriminacije, predrasuda i socijalnog isključivanja. U ovoj biblioteci, knjige ne samo da mogu da pričaju, već mogu i da odgovaraju na pitanja čitalaca, a mogu i da postavljaju pitanja i da uče.

Biblioteka. Foto: Marian Dörk via Flickr

Ideja Žive biblioteke (Menneske Biblioteket = Ljudska bibiloteka) je originalno razvijena od strane danske omladinske inicijative “Stop nasilju” (Forefinger Stop Volden) kao jedna od aktivnosti koja je ponuđena posetiocima/teljkama Roskilde festivala 2000. godine u Kopenhagenu. Roskilde je jedan od najvećih muzičkih festivala u Danskoj. “Stop nasilju” je omladinska inicijativa koja ima za cilj prevenciju nasilja među mladim ljudima.

Živa biblioteka. Foto: Daniel Vegel via Flickr

Pozitivno iskustvo Žive biblioteke na Roskilde festivalu privuklo je pažnju Evropskog Omladinskog Centra (EYCB) iz Budimpešte (Savet Evrope). Kroz EYCB, koordinatori ovog projekta iz Danske su došli u kontakt sa organizatorima Sziget festivala, najvećeg muzičkog festivala u Mađarskoj i regionu. Kao rezultat ove saradnje, prva Živa biblioteka na Sziget festivalu je organizovana 2001. godine. Program je od tada narastao u najveći te vrste i omogućio da hiljade mladih ljudi prođe kroz iskustvo Žive bibilioteke. Od 2002. godine Žive biblioteke su postale integralni deo programa za mlade Saveta Evrope u okviru programa učenja za ljudska prava. Bibilioteke organizovane od strane Saveta Evrope na Sziget festivalu su dokazale da ova aktivnost može prelaziti granice i da može biti prilagođena različitim društvenim grupama.

Od 2012. Godine, kancelarija Saveta Evrope u Beogradu i organizacija Hajde da… zajedno sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pokreće prve nacionalne treninge za organizatore Živih biblioteka u Srbiji. Hajde da…poseduje višegodišnju ekspertizu iz antidiskriminacionih projekata, neformalnog obrazovanja i projekata koji promovišu socijalno uključivanje, poštovanje i prihvatanje različitosti. Zajedno sa kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu, sistematizuju metodologiju rada Žive biblioteke kroz pripremu priručnika na srpskom jeziku “Ne ceni knjigu po koricama – Vodič za organizatore Žive biblioteke” i organizovanje nacionalnih treninga i time postaju začetnici u sprovođenju Živih biblioteka u Srbiji.

Danas, kao što smo napomenuli, Žive biblioteke se sprovode širom Srbije, u manjim i većim mestima, gde postoje za to edukovani organizatori/ke mahom u organizacijama civilnog društva i školama. U Novom Sadu, resursna organizacija je BalkanIdea Novi Sad, koja postoji 18 godina i sprovodi najrazličitije projekte iz oblasti interkulturalnosti, ljudskih prava i socijalne uključenosti mladih. Od 2014. godine ova organizacija sprovodi Žive biblioteke po gore pomenutoj metodologiji i od tada je to iskustvo preraslo u jedinstveni program organizacije gde se mladi iz Novog Sada priključuju organizaciji ovog jedinstvenog događaja koji omogućava građanima/kama da po prvi put popričaju sa nekim iz diskriminisanih grupa i dekonstruišu svoje predrasude.

U decembru 2018 pridružili smo se organizaciji BalkanIdea i podržali ih u organizovanju Žive biblioteke. Pogledajte kako je bilo klikom na link:

FB album  Živa biblioteka Novi Sad


Dopao vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *