Autor: Branislav Trudić

Programi u omladinskom radu su jedna od osnovnih gradivnih i funkcionalnih jedinica omladinskog rada kao zanimanja. Njih osmišljavaju, planiraju i vode omladinski radnici/ce, u saradnji sa omladinskim liderima/kama. Programi se baziraju na vrednostima i principima omladinskog rada, socijalnog obrazovanja i neformalnog obrazovanja, kao i na standardima kvaliteta koji osiguravaju da je program koji se sprovodi u skladu sa etikom, metodikom, aktuelnim temama i istraženim razvojnim potrebama mladih. Ovi programi se isto tako zasnivaju na promociji volonterizma, inkluziji, razvoju zajednice i pripremaju mlade za odraslo doba, učešće u procesima donošenja odluka u zajednici i utiču na njihovu konkurentnost na tržištu rada i drugim sferama života.

Omladinski program. Fotografija: privatna arhiva Branislav Trudić

Šta je sve potrebno uzeti u obzir kada se kreira i priprema jedan program u omladinskom radu bez obzira na njegovu temu?

1. Potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:

  • Ko su naši korisnici/ce?
  • Zašto želimo da se bavimo razvojem određene grupe mladih?
  • Sa kojim inicijalnim idejama ulazimo u kreiranje naše programske ideje?

2. Na početku procesa potrebno je istražiti razvojne potrebe mapirane ciljne grupe kroz fokus grupe, intervjue, upitnike i neformalne razgovore.

3. Dodatno je potrebno istražiti i proceniti lične, profesionalne, organizacione kapacitete i kapacitete zajednice, kako bi se na identifikovane razvojne potrebe naše ciljne grupe adekvatno odgovorilo kroz potencijalni program.

4. Potrebno je targetirati potencijalne partnere u zajednici koji će uticati na uspešnost implementacije našeg programa, što nekako i predstavlja prvi korak u radu na održivosti programa.

5. Kroz dobijene i obrađene rezultate istraživanja, dobijamo dobru osnovu za pilotiranje/lansiranje programa. Ukoliko organizacija nema dovoljno sopstvenih resursa za sprovođenje programa, u ovoj fazi često nastupa i inicijalno kreiranje predloga projekta za određenog donatora kako bi se obezbedili neophodni resursi. Zbog toga se često programi u organizacijama civilnih društava sastoje iz više različitih pod-projekata koji kroz krovni program dele ciljeve, vrednosnu platformu i oblast delovanja.

6. Potrebno je kreirati aktivnosti na programu baziranom na metodici neformalnog obrazovanja, omladinskog rada, interaktivne pedagogije, pedagogije liderstva i kritičkog mišljenja. Šta ovo prosto podrazumeva? Pa sprovoditi različite aktivnosti u vidu obrazovnih modula, radionica, seminara, treninga, razmena, javnih akcija, individualnog rada, supervizije, savetovanja, mentorstva, couchinga, teatarskih tehnika i igara, prezentacija, informativnih aktivnosti itd. Paralelno sa ovim ide planiranje i kreiranje ciljeva i ishoda učenja, kao i strateškog upravljanja rizicima na programu.

7. Neophodno je kreirati strategiju informisanja, komunikacije i uključivanja mladih u sve faze implementacije programa u zajednici.

8. Informisati mlade o mogućnostima uključivanja u program, kao i o njihovim pravima, odgovornostima, obavezama i benefitima na programu.

9. Okupljanje grupe, informisanje o sadržaju programa, odgovornim licima na programu, politikama i pravilima organizacije i kreiranje dogovora o daljoj dinamici rada.

Omladinski program. Fotografija: privatna arhiva Branislav Trudić

10. Implementacija programa i njegovo menjanje spram iskazanih razvojnih potreba grupe tokom trajanja programa, što predstavlja i prvi nivo njegovog poboljšanja. Ovde se najčešće menjaju metode i pristupi, ponekad i tematske oblasti. Ciljevi, vrednosti i krovni pristup ostaju nepromenjeni.

11. Monitoring toka uspešnosti programa je drugi nivo poboljšanja programa. Za ovo je najbolje da postoji osoba koja je eksterno angažovana kako bi objektivno procenjivala uspešnost implementacije programa u njegovim razičitim fazama.

12. Već pomenute u tački 6, individualne supervizije na nivou menadžmenta i korisnika/ca programa, koje su često zanemarene u organizacijama civilnog društva, su izuzetno poželjne u sprovođenju programa radi obezbeđivanja kontinuirane podrške u razvoju ljudskog kapitala u organizaciji.

13. Završetak programa i procena njegove uspešnosti kroz evaluiranje ciljeva, tema, pristupa, metoda, nivoa učešća i drugih stvari od važnosti za program i grupu. Ovo je ujedno i treći nivo njegovog poboljšanja kako bi program u sledećem ciklusu bio još bolji.

14. Follow up sastanci i šta dalje nakon programa? Pitanje koje valja postaviti nakon svega i to na sastancima programskog/koordinacionog tima.

Na šta još možemo obratiti pažnju tokom kreiranja i planiranja programa?

Autor ovog teksta je na svom FB profilu objavio vrlo sličan tekst koji je ovog puta unapređen.


Dopao vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *