Autorka: Ana Novković

”Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnosti zadovoljenja potreba budućih generacija”. Ovo je najčešće citirana definicija održivog razvoja Brundtland komisije iz izveštaja Naša zajednička budućnost.

Šta ova definicija zapravo znači? Koje su potrebe sadašnjih generacija?  Koje će biti potrebe budućih generacija? Šta je to što se održava? Ova definicija pruža prostor za mnoge polemike.

Ono što je naučno utvrđeno jeste da se neobnovljivi resursi planete troše velikim brzinama (kao na primer nafta, gas, različite rude) i da se pri tome doprinosi velikom zagađenju ekosistema i narušava opstanak drugih vrsta, pa i nas samih.

Zagadjenje grada. Foto via PIXNIO

Zbog toga je fokus usmeren na ograničavanje negativnog uticaja čoveka, emisije zagađenja, i na smanjenje brzine i ograničavanje potrošnje resursa. Radi ovoga su osmišljene različite tehnologije za prečišćavanje emisija štetnih materija i sistemi za promociju smanjenja uticaja čoveka, kako u industriji tako i u svakodnevnom životu. Često se upotrebom tehnologija za prečišćavanje zagađenja ono samo prebacuje iz jednog u drugi oblik. Problem i dalje preostaje, a zagađenjem treba i dalje upravljati na neki način i ograničiti njegov uticaj. Takođe, razvila se trka ka dostizanju sve efikasnijih tehnologija i sistema, koji treba da sa što manje energije i materijala postignu veće rezultate. Uočeno je da razvoj efikasnosti nekog sistema, odnosno tehnologije, vodi ka povećanju ukupne potražnje i potrošnje te iste tehnologije. Na taj način se efekti uštede ukupne energije i resursa gube (Jevonov paradoks). Dok istovremeno sa porastom broja stanovnika na planeti rastu i ukupne potrebe. Kako naš problem i dalje opstaje, čini se da ovakav pristup problemu nije dovoljan.

Paralelno prethodnom pristupu, razvijane su metode i tehnologije koje su integrisale čoveka i njegove aktivnosti u ekosistem. Ove metode uzimaju u obzir pitanja: kako čovek može pozitivno da doprinese socio-ekosistemu u kojem se nalazi? Kako bi se mogla pospešiti regeneracija prirodnog sistema i podržati njegov razvoj, i istovremeno doprineti dobrobiti čoveka? Vremenom se razvila ideja regenerativne održivosti.

Regenerativna održivost je ideja uspostavljanja socio-ekološkog sistema u kojem se ljudi ne fokusiraju samo na smanjenje i organičavanje sopstvenog negativnog uticaja na prirodu, već aktivno doprinose regeneraciji i pozitivno utiču na prirodni, društveni i ekonomski sistem. 

Regenerativna održivost.
Adaptirano na osnovu Foto: Sonetti, G.; Brown, M.; Naboni, E Figure 1 pod licencom CC BY 4.0

Podrazumeva se da je čovek sastavni deo prirode. Razmatranju problema i rešenja se pristupa iz sistemske perspektive i kontekstualno, pri čemu se uključuje zajednica u diskutovanje, razvoj i sprovođenje rešenja. Ekosistem i procesi u prirodi pružaju inspiraciju za razvoj rešenja. 

Na primeru gradova, ovo bi značilo da nije dovoljno samo izgraditi fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i postaviti filtere na zagađivače, već je potrebno modifikovati sadašnje sisteme i aktivnosti gde je to moguće kako bi se pozitivno uticalo na prirodu. Na primer, dodatnom sadnjom drveća i razvojem podrške lokalnom biološkom sistemu ili izgradnjom integrisanih bioloških sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Neke od metoda koje se koriste su: biomimikrija, permakultura, dizajn živih sistema, regenerativan dizajn, dizajn ekosistemskih usluga.

Permakulturna bašta. Foto: Alôsnys via Wikimedia Commons

Regenerativna održivost se fokusira na pozitivan doprinos čoveka ekosistemu kojem pripada, po mogli bi se reći principu ostavi za sobom bolje nego što si našao/la. 

Šta vi mislite o regenerativnoj održivosti? Da li znate možda neki primer ovih principa u našem regionu?

Izvori:

Hes, D., & Du Plessis, C. (2014). Designing for Hope: pathways to regenerative sustainability. Routledge.
John Robinson & Raymond J. Cole (2014): Theoretical underpinnings of regenerative sustainability, Building Research & Information, DOI: 10.1080/09613218.2014.979082


Dopao vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *