Autorka: Ana Novković

Ako ste se pitali kakvi će biti gradovi budućnosti, možda pronađete odgovor u regenerativnim gradovima. Ovi gradovi su zeleni, odgovaraju potrebama stanovnika, zdravi su za život, doprinose poboljšanju životne sredine. Da li je ovo moguće? Podržavaoci ideje regenerativnih gradova veruju da jeste.

Koje su to prednosti regenerativnih gradova?

1.Energiju i resurse koriste efikasno i smanjuju količine otpada i zagađenja koje proizvode.

Uobičajen način potrošnje resursa i energije u današnjim gradovima je linearan. Materijali i energija se uvoze u grad, nakon čega se troše i emituje se otpad i različito zagađenje u vazduh, vodu i zemljište. Sve ovo negativno utiče, kako na zdravlje stanovnika grada, tako i na zdravlje okoline u kojoj se grad nalazi i od koje zavisi. Materijali se bespovratno troše, a priroda iz koje su oni potekli narušava. Ovim se ugrožava opstanak grada.


Linearni i cirkularni metabolizam grada. Fotografija: MIT OpenCourseWare via Flickr

Regenerativni gradovi prvobitno promatraju i analiziraju svoje potrebe, resurse i energiju koje koriste, odakle oni dolaze i za šta se koriste. Potom organizuju svoj sistem u kružni tok u kojem se otpad jednog procesa koristi kao resurs za drugi. Stavlja se akcenat na stvaranje lokalnih sistema proizvodnje resursa grada. Na ovaj način smanjuje se potreba za uvozom i transportom materijala sa velikih daljina i istovremeno se smanjuje količina otpada i zagađenja. Deo energije koja se troši se i proizvodi direktno u gradu. Sve ove mere štite zdravlje stanovnika i okoline grada. Takođe, na ovaj način otvara se mogućnost stvaranja novih poslova i dodatno se jača lokalna ekonomija.

2. Usmereni su na razvoj kvaliteta života stanovništva.

Regenerativni gradovi ovo postižu kroz dobar dizajn i planiranje grada. Stanovnici imaju jednostavan pristup neophodnim uslugama koje su im blizu i lako se kreću kroz grad. Postoji dobro osmišljen sistem saobraćaja koji omogućava lako i udobno korišćenje javnog sistema. S obzirom da su neophodne stvari relativno blizu, stanovnici se kreću peške ili biciklom. Takođe, postoji podrška sistemima za deljenje prevoza (zajednička potrošnja bicikala, trotineta, motora, automobila). Regenerativni gradovi brinu o zdravlju stanovništva i svi stanovnici u svojoj blizini imaju dostupne zelene javne površine. Kao dodatnu meru smanjenja uticaja na okolinu i brigu za zdravlje stanovništva regenerativni gradovi proizvode deo hrane u okviru svojih granica. Ovo smanjuje potrebu za transportom hrane, pruža piliku za zaposlenje i obezbeđuje dostupnost sveže hrane za stanovništvo.


Gradske bašte. Fotografija: Christopher Porter via Flickr

3. Regenerativni gradovi pozitivno utiču na svoju okolinu i doprinose poboljšanju njenog kvaliteta.

Regenerativni gradovi kontinuirano sprovode aktivne mere za smanjenja uticaja na okolinu. Dodatno, oni podržavaju i sprovode aktivnosti koje doprinose poboljšanju kvaliteta prirode u svojoj okolini kao što su pošumljavanja i restauracije zemljišta i narušenih zona u okolini grada. Takođe, dobrim dizajnom i planiranjem grada i njegovih sistema umesto zagađenja, oni kontinuirano proizvode čistu vodu, zemljište, kompost koje vraćaju prirodi.


Dunavski park. Fotografija: Dubravka Franz via Flickr

Primeri ovih aktivnosti već postoje. O njima vam pišemo u nekom od sledećih članaka.

Izvori:
Girardet, Herbert (2010). Regenerative Cities. Hamburg: World Future Council.
Girardet, Herbert; Schurig, Stefan; Woo, Fiona (2013). Towards the Regenerative City. Hamburg: World Future Council.


Dopao vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *