Autor: Branislav Trudić

Pre nego što krenemo malo u istraživanje odgovora na ovo pitanje, treba da znamo razliku između pojmova volonterizam i volontiranje. Volonterizam je nešto širi pojam i on pored svih oblika volontiranja, uključuje i sistem vrednosti i principe pod kojima se sprovodi neka volonterska aktivnost, različite politike, procedure, smernice i mendžment. Volontiranje podrazumeva različite oblike aktivnosti u zajednici, radnje koje uključuju pojedince/ke i grupe radi dobrovoljnog razvoja svih. Fokus treba da bude na tri reči – dobrovoljno, solidarnost i altruizam, jer su to tri krucijalne vrednosti koje čine suštinu volontiranja – ljudi za ljude.

Timski rad. Fotografija: rawpixel.com via FLickr

Organizacije civilnog društva u Srbiji imaju tu mogućnost da organizuju različite oblike volontiranja, od kampova u prirodi do organizovanja slobodnog vremena različitim društvenim grupama. U ovom tekstu nećemo razmatrati različite dimenzije Zakona o volonterizmu Republike Srbije koji predstavlja najviši pravni akt koji uređuje ovu ljudsku delatnost u našoj zemlji. U ovom tekstu pozabavićemo se benefitima koje volontiranje pruža.

Uvođenjem volonterizma u svoj rad i programska usmerenja, organizacije humanizuju i sebe i zajednice u kojima deluju. To znači da postaju resursni centri podrške u zajednici, gde se neguje ljudski pristup rešavanju različitih izazova i problema zbog kojih je organizacija i osnovana. Organizacija koja ozbiljno i profesionalno neguje svoj volonterizam, kroz odgovornu i transparentnu volontersku politiku i strukturu, kreira podržavajuću i razvojnu atmosferu, što za svoje članove/ice, što za druge.

slike radionice proslave i aktivnosti cerog
Rad u zajednici. Fotografija: CeROG.

Postoje i lični benefiti za pojedince/ke u volontiranju, ako odgovorna organizacija sprovodi svoj volonterski program odgovorno, dugoročno i planski za sve svoje korisnike/ce. Ovo znači da svaka organizacija treba da vodi brigu o svojim volonterima/kama, kroz individualni i grupni rad u zajednici, pružajući stalnu superviziju i obuku neophodnu za uspešan razvoj volontera/ke i sprovođenje volonterske aktivnosti.

Kroz volontiranje se bogati iskustvo organizacije u zajednici, te ona kreira mogućnost da postane prepoznata kao kredibilni agent promena na različitim nivoima u datoj oblasti. Kroz odgovoran i kontinuiran volonterski menadžment, organizacija ulaže u razvoj svojih i ljudskih resursa zajednice, promoviše i štiti ljudska prava i vrednosti na kojima volonterizam počiva. Isto tako, članovi/ice koji neko određeno vreme volontiraju, planski ili ne, mogu da postanu budući zaposleni u organizaciji. Ovo je možda i jedan od vidova održivosti organizacija, za koje organizacije često nemaju strpljenja, a ni vizije.

Ulaganje u pojedinca/ku je ulaganje u budućnost organizacije i zajednice.

Opasan je mit da u organizacijama civilnog društva ljudi ne treba da se zapošljavaju i da one treba da budu isključivo centri volonterizma. Bilo kakva isključivosti ovog tipa ograničava održivost organizacije. Od volonterizma do karijere je put na kojem osoba može i treba da bude podržavana, pogotovo ako sa vremenom određenu ekspertizu počne da sprovodi sa velikim stepenom kvaliteta i profesionalnosti.

Rad za računarom. Fotografija: rawpixel.com via Flickr

Organizacije višestruko mogu dobiti negovanjem zdravog i održivog volonterizma u zajednici. Ekspertiza, kredibilitet i razvoj zajednice su svakako jedni od najvećih benefita. Međutim, ne smemo smetnuti sa uma negovanje ljudskog pristupa među različitim akterima u zajednici. Često predstavnici/ce druga dva sektora zaborave na to da treba da služe u najboljem interesu ljudi i volonterski programi organizacija su tu da nas konstantno podsećaju da nismo usamljeni i da je zajedno uvek bolje.

Fotografija: rawpixel.com via Flickr

Dopao vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *